Damonova soba

-Ma devojčica je glupa, zar to nisi s'vatila?-izađe na balkon.

-Nahh, jesamm. - gleda za njim.

Uradi njemu isto što je malopre uradila Katherine, još bolnije. Izađe na balkon, uzme jedan kamen i smrvi ga. Baci prah ka njemu. ‚‚Misli malo glavom. Odoh ja, dosadno mi je.'', frkne i izađe.

Gleda je i počne da se smeje-O'ladi ženska glavo, ne diram te, ne diraš me.-

-Ti stvaarno mislis da to njega boli? Draga moja, mi to ni ne osetimo.

- Ti pričaš meni? - smeje se i ode.
(smorih se)

-Napokon. - zakoluta ocima. - Tu si? - kaze malo jace kako bi je cuo na balkonu.

(mi isto)

-Nahh, ubila me je.-

Pocne da se smeje. - Daa, znala sam.

-Nije ti žaoo?-

-A jestee. - kezi se. - Vracaj se ovamo.

-Ahh, sad nemaš koga da smaraaš.-

-A dodjiii, nisi fer. - cokne.

Priđe i stane pored kreveta.

Povuce ga za ruku na krevet.

-Šta jee?-

-Niistaa, samo me je smorila ova mala. Treba mi neko da mi podigne raspolozenje. - nakezi se.

-Alii ja sam mrtav-napući usne.

-Mhmm, jadan. - ustine ga za obraz kao dete.

-Očekivao sam da ćeš pustiti bar jednu suzicu-šmrcne.

-A znaas da ja nikada ne placem, ali strasno mi je zao. - napravi tuznu facu.

-Ne verujem ti, ti si lažljivicaa-suzi oči.

-A niiisam, pobrkao si me s' nekimm.

Zamisli se-Umm, noup.-

Cokne. - Dobro, dobro.