Soba 13

......

Lagano je usetao unutra i naslonio se na zid.
''Mala Dhampirka je ipak dosla.''

Okrenula se
-Sta hoces Klause?

''Zar ti stvarno zelis da me ubijes?''

Nasmesila se andjeoski.
-Odakle ti ta ideja...Ja tebe?I da zelim ne bih mogla...

''Oh stvarno?''

Duboko i nesigurno je udahnula..
-Stvarno...
Gledala ga je pomalo uplaseno

''Hoces ti da umres pre mene?''

Nije imala kuda..Krenula je u napad,ali recima
-Neces me ubiti,ionako ti vise vredim ziva...Imas veci pristup morojskom i dhampirskom drustvu-rekla je nesigurno

''Nisi jedina.''

Pogled joj se rasirio i cekala je sta ce naredno reci
-I sta dalje-upitala je sa malim samouverenim i drskim osmehom

''Ti mene hoces da ubijes,a zapravo ja tebi trebam da budes slobodna.Ali uvek postoji jos jedna osoba koja ce tebe ubiti...Osoba cak jaca od mene.''

Odmahnula je glavom i rekla
-Jaca od tebe?I da takav neko postoji zasto bih ga JA zanimala,a jos i da me ubije...?

''Pa ako me ubijes.A to je nemoguce,uzalud pokusavate ja cu sve vas ubiti.Prvo cu krenuti od tebe.A onda, i ako mi bar malo naudis,uvek postoji osoba koja ce me osvetiti.Moj sin,vestac,vampir,vukodlak i covek.Najjace dete na svetu.Besmrtno.Nijedna cin mu ne moze nista.Kao ni meni.''

Uzdahnula je nesigurno...
-Ponovo te pitam sta zelis?Niko ne planira tvoje ubistvo...-bila je ljuta,a nikako nije mogla da otkrije za svoj plan i njene prijatelje...Nikoga dugo nije nazivala prijateljem...

Nasmejao se na to i dohvatio njenu torbu pa izvukao notes i procitao sta smera.
''Ah.''iscerio se podlo i zlo.''Zar i dalje pokusavas?Hiljadu vestica oko mene i ti i dalje pokusavas?''dohvatio ju je za ruku i procitao sve sto je radila.

Otimala se,najjace sto je mogla.
-Ti mozda imas hiljade vestica,ali meni je sasvim dovoljna jedna...-rekla je drsko i dalje se otimajuci.

Uhvatio ju je obema rukama za nadlaktice.Drzao ju je cvrsto.
''Ali meni je samo dovoljna zelja da te ubijem.Ovog momenta.''

Zadrhatala je...Morala je da smisli nesto uverljivo inace sve ode dovraga...

Pribio ju je uza zid i podigao je drzeci je za vrat...

(Dobices PM)

Otimala se i udarala,ali nije bila ni priblizno snazna...
Kad bi mogla da se docepam nekog predmeta ili telefona, pomislila je...

Stegao je njene ruke tako da nije mogla da se pomeri.Uopste.

Dovraga,pomislila je ,sta sad...

Drzao ju je jednom rukom za vrat tako da se nije ni mogla pomeriti.Drugom je izvukao noz iz zadnjeg dzepa.Polu noz polu kolac.A onda je pogledao.
''Izvini,ali za sad je dovoljno.''i ubo je nozem 2 cm dalje od srca.Krv se slivala niz njenu odecu pa ju je ubo i u stomak.Nije je ubio,samo ju je jako povredio.
''A ako pokusas bilo sta protiv mene,veruj mi ubicu te.I tebe i tvoje najblize.A i tvoju sestru koja je kod mene u tamnici.''nasmejao se i bacio je na krevet da krvari.

Nije osecala bol koliko zaprepascenje i uzas. Ali pre nego sto je mogla postaviti bilo kakvo pitanje u vezi sa time otisao je. Uzdahnula je bolno i lezala na krevetui i presavijala se od bola.