Stefan's Room

-Joj joj joj kako smo samo hladni i bezosećajni-cokće usnama i izaziva ga.

"Samo se ponasam prema odredjenim osobama onako kako zasluzuju" slegne ramenima. "A sada mozes me ostaviti?". "Idi malo Elenici"

-Ja zaslužio?-podsmehne se-A pa što onda nisi pustio onog hibrida da me ubije, haa?-

"Imam ja svoje razloge". "I zasto tebe uopce briga?". "Ziv si, koristi to, a nemoj mene ovdje smarati u sobi"

-Nemoj ti meni da daješ savete..svima je jasno da nisi stabilan u poslednje vreme, brate.-

"Tamo su ti vrata" pokaze prema vratima. "A sada slobodno izadji"

-Uuu kako smo opasni..a ako neću? Jel ćeš mi pretiti?-jedva suzdržava smeh.

"Jaako pametno, brate" promrmlja. "Nestabilan sam sjecas se?". "I mogu li imati malo privatnosti u svojoj sobi". "Idi malo Elenici, jedva ceka da te vidi".

-Uff pa nemoj biti tako ljubomoran.-

"Ljubomoran?" prevrne ocima. "Na sta da budem ljubomoran?". "Na mini Kath?"

-Mini Kath?-počne da se smeje-Ma daj, Stef, ne zasmejavaj me.-

"Damone, mozes li me jednom u zivotu ostaviti na miru?". "Ne zelim pricati o tebi, ne zelim pricati o Eleni, ne zelim pricati o icemu, zelim biti sam" promrmlja i ode do prozora i pogleda kroz njega.

-A jadann-napravi tužan izraz lica pa se nasmeje-I onako imam pametnijeg posla.-

"Aha". "A sad idi" promrmlja i zamisljeno pogleda kroz prozor.

Izađe i ode u dnevnu sobu.

"Napokon" promrmlja, zatvori vrata i legne na krevet razmisljajuci.

Pokuca na vrata.

"Udji" promrmlja i predje u sjedeci polozaj.

Udje pa zatvori vrata i nasloni se na njih.
''Ne smetam?''

"Ne, samo sam se dosadjivao" nasmijesi se i pogleda je.

Klimne glavom.
''Kako je ziveti sa Damonom?''

"Jos pitas" uzdahne. "Tesko i jako komplikovano, ali nekako uspjevam izdrzati" nasmijesi se.
"Ti zivis u Mystic Fallsu ili?" pogleda je upitno.

Uzdahne.
''Ne,zivim u Forksu.''

"Sama ili?" upita je

''Ne.''kaze.''Zivim sa porodicom.''nasmesi se.