Rose's room

Moja soba

*prolazi hodnikom i oseti nečije prisustvo pa odškrine vrata i progviri unutra*

*napravi nekoliko nečujnih koraka i gleda oko sebe ne primećujući je*

*refleksno je prisloni uz zid pa je pogleda u oči* Rose? *promuca jedva*

Odgurne ga od sebe
Ja sam. Nasmesi se

Kako? *raširi oči i gleda je*

Sta kako?
Namrsti se

Umm..ubio sam te *namršti obrve* Ne, meni se priviđa *nasloni se na zid i prekrsti ruke na prsima*

-Hm, ocigledno da nisi.
Kaze sarkasticno i nastavi da razgleda sobu
-Nije ista kao kad sam otisla.
Nastavi da namesta stvari

Podigne obrvu-Naravno da jesam. Kako da zaboravim to, uživao sam ubijajući te-kaže ironično i usne na tren izvije u osmeh.

Okrene se prema njemu
Vidim da si uzivao jer ne bi ovako reagovao. Ali kao sto mozes da primetis, stojim ispred tebe, ziva.

-Baš mi je...drago-prevrne očima i podsmehne se.

-Aha, primeti se.
Prevrne ocima
-Gde je Stefan?

-Šta te briga-razgrne zavese.

-Da, glupo je uopste s tobom pokusati razgovarati.
Stane pored prozora i nasmeje se sarkasticno

-Mhm samo ću te dodatno iznervirati, bolje nemoj-raširi oči i napravi grimasu kao da se smeje.

-Šta tražiš ovde?-iskrivi usne kao da mu je dosadno.

Ja.. *zastane i namrsti se* ..nemam gde da zivim.

-Mmm i mislila si da će Damon ponovo biti onako velikodušan pa će te pustiti da ostaneš?-priča sa lažnim entuzijazmom u glasu.

-Velikodusan je prevelika rec za tebe.
Namrsti se

-Oh, jel?-skloni šiške sa čela i podigne obrve.

Da.
Prekrsti ruke