Izasla sam u dvoriste, kako bih malo vezbala magiju. Premestala sam telekinezom lisce i kamenje izvan dvorista, negde napolje, ali vetar ih je ionako raznosio. Nije bila neka jaka magija, ali dobro je bilo za zagrevanje. Nadala sam se da ce neko naici, i videti kako ponosno baratam svojom magijom. Ali opet, ovo je bilo nista u odnosu na moje uobicajene moci i sposobnosti. Verovatno bi pomislili da sam slaba.
"Lizaa!", rekla sam, srecna sto je vidim i zagrlila je. "Evo, vezbam magiju. To jest, zagrevam se... Pa samo bacam lisce naokolo, haha..", nasmejala sam se. "Kako si ti?"