Dvorište

-Sta je to?-

-Um, pripadalo je mojoj majci..-

Htede nesto da kaze, ali samo ucuti i slabasno klimne glavom.

-Nešto si htela?-

-Umm, ovaj..Ne..Lepa je mnogo.-

-Obožavao sam da se igram sa njom kad sam bio mali-prelazi prstima preko priveska.

-Sigurno vredi mnogo..Ne mogu to da prihvatim.-

-Lil mi znači više od svega, želim da nosi ovo..-

-Ne, ne..-skine narukvicu sa ruke i vrati mu je.

-Elena ne budali..-vrati joj na ruku-Prvo sam nameravao da je dam tebi, ali..-

-Znam koliko ne volis da pricas o svojoj majci, ne volis ni kad se spominje, predpostavljam da ni ovo ne zelis..Samo je uzmi nazad.-

Namršti obrve-Prekini.-

-Ako ti je u nameri da nas na taj nacin potkupis, samo gubis vreme..-

Frkne-Sviđa mi se tvoje mišljenje o meni.-

-Samo sam realna..-slegne ramenima.

-Samo prestani. Razumem da pokušavaš da je udaljiš od mene, ali ne zanima me..-ostavi joj narukvicu na ruci i skloni ktijicu u džep.

-Kako da ti je odjednom stalo do nje?-

-Oduvek mi je stalo do vas..-

-Ouu, je l'? Nesto nisam primetila.-

-Kako ti kažeš..-uvrće joj loknice oko prsta.

-Bas tako jer je istina. A to sto si video na njenoj ruci je uzas kroz koji sam morala proci sama dok si ti ko zna gde bio..E, to je moj dokaz tvoje brige..Nazovi oce.-podsmehne se.

Podsmehne se i pogleda je-Ahh, Elena..zaboravljaš ko je histerisao na mene i ko mi je zabranio da dolazim uopšte?-podigne obrve.

-Aham. Ja.-klima glavom.

-I šta onda? Elena, prestani da praviš žrtvu od sebe.-

-U redu..Mislim da mi je dosta ponizavanja za jedan dan. Muka mi je i mislim da cu otici sad, da.-