Dnevna soba

"Otkud ja znam. Vjerovanto je sa njima."

''Neka se vrate.''nasmeje se i baci se na kauc.

" A ne, nema vise price o njima." Kaze i popne se na sto te pocne plesati.

'Majmune.''nasmeje se i pogodi je jastukom tako da se zaljuljala.

Skoci na nju. "To sam naslijedila od tebe." Nasmije se i poljubi je u obraz.

Zagrli je.
''Sestro,zar ja ne bi trebala da nasledim od tebe?Starija si.''nasmeje se.

"Tehnicki gledano ti si starija. Samo ja sam pretvorena sa 18 a ti sa 17." Nasmije se.

''Ah.''nasmeje se i uzme neku knjigu i ragleda je.

"Sta to citas?" Upita nakon nekog vremena.

''Ne citam,razgledam.''nasmeje se i pokaze knjigu.

Nesigurno sam drzao telefon u ruci razmisljajuci da li da je pozovem, ili ne. "Dodjavola!" pomislio sam i zatim nazvao Rosalie, cekajuci da mi se javi...

''Telefon Rosalie.''nasmeje se.

"Emmett je!" Viknula je kad je pogledala mobitel. "Molim?" Jedva je progovorila.

Nisam hteo da kazem ono sto ide posle tog "molim?".
"Hej Rozali. Ja sam... Hteo bih da se vidimo, gde si?"

Skoci sa kreveta i stoji.Dobije viziju a onda napravi smesak.Pridje vratima i otvori ih.Nasmeje se kad ugleda Emmeta.

" Idiote gdje si ti do sada? Znas li da sam umrla od brige da vam se nesto nije dogodilo. Dolazi na otok. Odmah!" Vikala je na njega. " I ovaj, volim te." Dodala je na kraju i prekinula vezu.

''Tvoj idiot je ovde.''kaze i uputi pogled ka Emmetu koji je stajao na vratima.

I kao covek sam bio brz. Nisam ni znao da smo toliko blizu. Stavio sam telefon u dzep i usao u kucu...

Spojler:

''Gde je Jasper?''upita.

"Ne znam gde je, Alice"

Nije mogla vjerovati, stvarno je tu. "Emmette!" Viknula je kada je usao u sobu. Skocila je na njega i obgrlila nogama njegov struk a ruke stavila oko vrata. " Stvarno si tu." Prosaptala je i poljubila ga strastveno.

Poljubio sam i ja nju. Zatim sam je spustio. "Slusaj, zao mi je sto sam te napustio zbog... znas vec cega"

"Sve je uredu, vazno da si sada tu." Jos jednom ga je poljubila. "Gdje su ostali?"

''Da Emmete verujem ti.''kaze sa smeskom.Znala je da laze.Voleo je da je zeza.

"Pa hajde da sednemo i malo popricamo" rekoh. Tako i bi. Rosalie i ja smo se drzali za ruke, dok je Aliceina ruka bila sama, usamljena... "Ne znam gde je Jasper. Svi smo se toliko zaneli u jelu, da smo se vremenom i razdvojili. Cak toliko, da nismo mogli ni da se nanjusimo. Na kraju smo jednostavno telefonima se culi, i dogovorili da jednostavno nastavimo. Jednostavno. Jasper je cudan malo u poslednje vreme. Mislili smo da ce te zvati, jer, ipak si mu ti devojka, i znacis mu nesto. A mozda te je ostavio i preboleo... Ko ce ga znati." rekoh i jednom rukom obgrlih svoju zenu...